По етимологији израз солфеђо настао је од италијанске речи solfeggio и означава мелодијско вежбање. Односно, солфеђо је појам који се у музици користи за усавршавање слуха уз помоћ певања и слушања музике. Буквално се може рећи да солфеђо представља музичко описмењавања. Захваљујући њему, сви који похађају ову наставу могу развити свој слух, побољшати музичку меморију и свој ритам.
Свим почетницима, солфеђо има за задатак да помогне најпре у разумевању основа музике, а затим и у овладавању појединим деловима исте. Слушањем музике где је најчешће пратња клавир полако се упознају сви музички појмови неопходни за музичко описмењавање, а који ће довести до тога да се појединац касније и самостално може музички изразити.
Солфеђо је обавезан предмет приликом свирања сваког инструмента и реализује се током целог образовања у музичкој школи, док теорију музике као предмет ученици добијају у завршном разреду основне музичке школе.
НАСТАВНИЦИ СОЛФЕЂА И ТЕОРИЈЕ МУЗИКЕ