ОМШ "Теодор-Тоша Андрејевић"
Гитара
Верује се да историја гитаре потиче још из античког Блиског Истока (Вавилон). У Египту и Риму постојали су инструменти за које се може сматрати да су претече данашње гитаре. Биле су то такозвана Guittara Morisca, коју су донели Морси када су освајали Шпанију, и Guittara Latina, која се сматра правом претечом данашње модерне гитаре.
У средњем веку види се развој гитаре са три, четири и пет жица. У 15. веку гитара са четири жице добија све више на популарности, у 16. веку престиж преузима гитара са пет жица, док су гитаре 16. века описане као виртуела из времена Луиса Милана (Rizzio Guittara из Француске, Guittara Battente из Италије), од којих неке и дан данас постоје и користе се.
Композитори који компонују на овим инструментима, своја дела записују у виду таблатура. Престоница света гитаре у 17. веку била је Италија, затим у Француској, гитара је постала инструмент високих и богатих слојева друштва, док шпанска школа гитаре почиње озбиљно да ради са својим ученицима тек крајем 18. века.
Италијански композитори су компоновали огроман број дела за гитару и пропутовали су већи део света. Најважнији фактор у развоју гитаре је одиграо тренутак када је уведена и шеста жица на гитари током средине 18. века.
Током 19. века, промене и напреци у друштву су означавали почетак продирања гитаре у све шире масе, и знање о уметности свирања на гитари је почело вртоглаво да расте. Музика на гитари страховито брзо напредује у Шпанији током 19. века. Антонио де Торес Хуардо дао је гитари коначан облик, какав и данас видимо. Током 20. века, револуционарни технолошки прогрес, убрзање и побољшање масовне медије и прави музички тренд доводе до маније за гитаром. Гитара сваким даном постаје све популарнија.
