О Теодору Андрејевићу

Теодор-Тоша Андрејевић је рођен у Руми, 18. јуна 1852. године. Основну школу завршио је у Руми, а гимназију у Београду. Музику је почео да учи код приватних учитеља, прво код Антонија Цимбрића (такође Румљанина, који је предавао музику у Београду), а затим код Карла Реша, код кога је у то време учио и Стеван Стојановић Мокрањац . Андрејевић и Мокрањац су се тамо упознали и остали блиски пријатељи до смрти.

Као изузетан таленат, Андрејевић је добио посао као члан оркестра Народног позоришта у Београду, а 1873. године добио је стипендију и отишао у Беч. На Бечком конзерваторијуму је студирао фагот, а у исто време је учио и обоу, клавир и виолину. Студије је завршио са натпросечним успехом, а забележено је и да је био први српски музичар своје генерације који је стекао високо музичко образовање.

Музичка каријера

Још за време студија, у Бечу је радио као хоровођа Српског академског певачког друштва „Зора“, чији чланови су били српски студенти који су студирали у Бечу.

По повратку из рата, постао је члан оркестра Јохана Штрауса Млађег, с којим је наступао широм света, између осталог и у Београду. Андрејевић је у Штраусовом оркестру наступао као солиста на фаготу, али је у камерним ансамблима свирао и виолину и виолу. Са Штраусовим оркестром отишао је у Аустралију, где је наступао у Мелбурну и Сиднеју, и одлучио да остане.

У Аустралији је живео пет година, од 1879. до 1884. године, и тамо је основао сопствени оркестар. Велики успех Андрејевићевог оркестра у Аустралији скренуо је пажњу домаће и стране јавности на њега, и због тога је добио надимак Аустралијанац, који је додао свом презимену и носио га до краја живота. Аустралијска штампа поредила га је са чувеним фаготистом тог времена, Џоном Винтерботомом.

По повратку у Србију, Андрејевић је радио као професор музике у београдским гимназијама и Богословији Српске православне цркве. Основао је и прву приватну музичку школу у Београду, 1888. године, која је престала са радом након само годину дана, због финансијских тешкоћа.

Основао је и водио Типографско певачко друштво „Јакшић“, а упоредо је дириговао и другим хоровима и оркестрима, између осталих Јеврејским певачким друштвом, затим Дечјим хором и Ђачким оркестром „Јавор“, те Српским тамбурашким друштвом, с којим је наступао у Бечкој опери. Као диригент, наступио је са Тамбурашким оркестром „Вила“ у националној ресторацији у српском павиљону на Светској изложби у Паризу 1900. године, као и у Прагу 1902. године.

Композиторски рад

Тоша Андрејевић је компоновао око 25 маршева за поједине класе Војне академије у Београду , који су у своје време били врло популарни. Најпознатији од ових маршева су били „Цветићев марш“, „Јакшићев марш“, „Немања“, „Српска зора“… Поред тога, компоновао је више плесних комада, неколико полки и једно коло, као и неколико соло песама, од којих су се истицале „Небо моје“ и „Пламти ми срце у љубави“.
(извор: Википедија)